Fiksna protetika je nauka i umetnost o ponovnom uspostavljanju fiziološkog oblika zuba koji je narušen gubitkom zubnih tkiva usled karijesa, traume, abrazije i poremećaja u razvoju zubnih struktura. Takođe, fiksna protetika obuhvata nadoknadu jednog ili više izgubljenih zuba do rekonstrukcije jednog ili oba zubna niza u celini.

Kod fiksnih zubnih nadoknada mastikatorne sile prenose se isključivo na potporni aparat zuba. Pomoću cementnog materijala ove nadoknade fiksiraju se na sastrugane zube.

Metalo-keramički sistemi (krunice i mostovi)

Metalo-keramički sistemi za izradu fiksnih nadoknada koriste se još od 1962 od patentiranja prve komercijalne legure zlata. Ova legura sadržala je preko 84% zlata. Danas se za izradu metalo-keramičkih sistema koriste i mnoge druge legure.

Ako želite da vidite još slika fiksne protetike kliknite ovde da posetite galeriju.

Prilikom izrade metalo-keramičkih nadoknada metalna konstrukcija se oblaže tankim neprozirnim slojem keramike, koja maskira metal i jednim debljim slojem (oko 1mm) tranluscentne keramike, da bi se reprodukovala prirodna boja zuba. Metalna kapica za metalno-keramičku krunicu treba da je debljine 0.3-0.5 mm ako se koriste legure zlata. Ako se koriste neplemenite legure, debljina metala moeže se smanjiti na 0.2-0.3 mm.

Prema tome, minimum zubne substance koju treba ukloniti pri brušenju zuba za metalo-keramičku krunu iznosi 1-2 mm, kada se koriste neplemenite legure. A ako se upotrebljava legura zlata onda u tom slučaju minimum zubne supstance koju treba ukloniti iznosi 1.4 mm.

Prednost metalo-keramičkih nadoknada je u tome što se mogu indicirati kod osoba koje imaju bruksizam(škripe noću zubima i na taj način troše zube), i mogu se kombinovati sa pločastim i skeletiranim parcijalnim protezama i što se može predvideti krajni terapijski efekat.

Bezmetalna keramika (krunice i mostovi)

Pre

Posle

Metalo-keramičke nadoknade su dugotrajne otporne, i estetski zadovoljavajuće, međutim njihova metalna osnova sprečava prolazak svetlosti. Samim tim, traslucencija ovih radova nije savršena, zbog čega bezmetalne nadoknade izgledaju prirodnije.

Kod bezmetalnih nadoknada usled velikog pritiska i relativno niske otpornosti materijala na savijanje, treba preparisati stepenik. Kod preparacije incizalna i okluzalna (sečivna odnosno grizna) površina se redukuju za 1.5-2mm, sa zaobljenim ivicama, dok stepenik ima širinu 1.2-1.3mm.

Preparacija vertikalnih zidova mora biti pod uglom od 6-8 stepeni, mada se prihvata i ugao od 10 stepeni pošto će lepljenje biti adhezivno. Ivica preparacije kod prednjih zuba je 0.5mm ispod nivoa desni iz estetskih razloga.

Kod gotove preparacije,ugao između zidova i stepenika je oko 95-110 stepeni, stepenik je širine 1.2-1.3mm, a aksijalno zub je redukovan za 1.5mm. Stepenik mora biti približno iste širine. Ako se ivica preparacije mora postaviti subgingivalno prilikom preparacije potrebno je koristiti retrakcioni konac(o ili oo). Uz dobar otisak i pravilnu preparaciju moguće je izraditi izuzetno verne restauracije.